Inženjerstvo zaštite životne sredine

Osnivanje studijskog programa inženjerstvo zaštite životne sredine proisteklo je iz potrebe sprečavanja zagađivanja iznad MDK (maksimalno dozvoljene koncentracije) i revitalizacije životne sredine, kao i potrebe kontrole i upravljanja kvalitetom radne i životne sredine.

Ovaj studijski program je osnovan pre tri godine, 2004/2005 školske godine. On je danas neophodan za školovanje budućih strukovnih inženjera koji će morati pratiti i sprovoditi standarde Evropske Unije, sa ciljem zaštite životne sredine od negativnog uticaja proizvodnih procesa i svih drugih izvora zagađivača, tj. sa ciljem unapređenja kvaliteta životne sredine i poboljšanja zdravlja ljudi.

Značajne promene u svetu, kao i kod nas, vezane za ekologiju odražavaju se i na obrazovanje što će, pretpostavljamo, da se odrazi i na potrebe za odgovarajućim inženjerskim kadrom, koji treba da odgovori novim ekološkim zahtevima.

Pošto postoje veoma velike potrebe raznih grana industrije kao i malih i srednjih preduzeća za strukovnim inženjerima ove - ekološke struke, očekujemo da će biti veći broj zainteresovanih studenata za studijski program zaštite životne sredine u našoj školi.

Danas je uobičajeno shvatanje da su proizvodi i proizvodnja glavni uzrok postojećeg nivoa zagađenja životne sredine, kao i iscrpljivanja prirodnih resursa.

Štetni uticaj različitih proizvoda na životnu sredinu je u stalnom porastu, kao i interesne grupe za aspekte zaštite životne sredine. Ekološki faktorje postao vrlo bitan i za ekonomiju različitih privrednih segmenata.

Ekološki pristup mora biti prisutan, ne samo pri korišćenju već i rashodovanju industrijskih proizvoda.

Krajem 2004. godine usvojeni su zakoni: Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškij proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Zatim su 2005. godine doneti podzakonski akti koji su neophodni za sprovođenje tih zakona i jedna uredba Vlade Republike Srbije kao i pet pravilnika koje je doneo Ministar nauke i zaštite životne sredine što sve zajedno čini normativni sitem koji obezbeđuje procenu svih značajnih uticaja projekata koji se planiraju na životnu sredinu u Republici Srbiji.

Svi ovi zakonski projekti kao i opšte kretanje našeg društva govore da zaštita životne sredine zauzima ključno mesto u razvojnim i investicionim kretanjima.

Tržište se ogleda u sledećim globalnim pokazateljima:

• Sve investicije moraju imati izrađenu procenu uticaja na životnu sredinu
• Svi regulacioni planovi moraju biti urađeni na projektnim podlogama koje imaju urađene i Stratešku procenu uticaja U Srbiji trenutno ima 187 deponija koje sve moraju biti zatvorene i ne postoji ni jedan drugi oblik konačnog odlaganja otpada osim deponovanja
• Do 2015. godine sva postrojenja moraju imati ekološku dozvolu u skladu sa IPPC direktivom i BAT propisima
• Procena rizika postaje obavezna za sva postrojenja koja imaju opasne supstance.

Donošenjem ovih i drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, Republika Srbija definitivno započinje proces transformacije svog prava o zaštiti životne sredine i njegovog usklađivanja sa propisima Evropske Unije. Toje važan, neizbežan korak ka članstvu naše zemlje u Evropsku Uniju.

Donošenje propisa o zaštiti životne sredine usklađenih sa propisima Evropske Unije, nije samo sebi svrha, već se radi o novom kvalitetu propisa, koji svojim donošenjem neizbežno iziskuju i njihovo dosledno sprovođenje.

Izvori zagađenja atmosfere urbane sredine su različiti. To su pre svega procesi sagorevanja uglja i nafte u elektranama, toplanama i individualnim kućnim ložištima, procesi u industrijskim postrojenjima (naftna, hemijska, metalurška, prehrambena), izduvni gasovi saobraćajnih vozila i teških mašina, procesi na deponijama otpada i smeća itd.

Na području Zlatiborskog okruga se nalazi veliki broj industrijskih objekata koji su potencijalni zagađivači radne i životne sredine. To su fabrika cementa, livnice sivog liva, čeličnog liva, obojenih i lakih metala i njihovih legura, fabrika kože, fabrike za preradu metala i njihovih legura, fabrika pića i drugih manjih postrojenja koje se nalaze u Kosjeriću, Požegi, Guči, Sevojnu, Užicu, Priboju, Prijepolju i drugim mestima.

Zagađenost vazduha na teritoriji Zlatiborskog okruga kontroliše i meri Laboratorija Zavoda za javno zdravlje - Užice kao registrovana i ovlašćena ustanova već duži niz godina.

Sedimentne materije se već trideset godina mere u Užicu na sedamnaest mernih tačaka, a u Požegi na četiri.

Merenje u Prijepolju i Priboju vrši se na no dva a u Kosjeriću na sedam mernih tačaka. Merenja u ovim mestima su počela nešto kasnije.

TOKOM 1998. godine najviše srednje godišnje vrednosti imisije taložnih materija bile su u Kosjeriću (488.84 mg/m2 na dan) i Užicu (229.10 mg/m2 na dan). (Taložne materije su delići čvrstog goriva, pepela, ulične prašine i drugih materija dimenzija većih od 20.00 mikrona.)

Analize dužeg praćenja srednjih godišnjih vrednosti ukazuje da Kosjerić i Užice spadaju u grupu zagađenijih opština u Srbiji (pored Bora).

Rezultati merenja pokazuju da je zagađenost vazduha velika i da je Užice trenutnojedan od zagađenijih gradova u Srbiji.

Stanje zagađenosti u ostalim navedenim mestima je neujednačeno s tim što je u Kosjeriću najveće, tj. prelazi granične vrednosti, dok se u Priboju i Prijepolju kreće u dozvoljenim granicama.

Imajući sve ovo u vidu smatramo da je očita potreba za eko inženjerskim obrazovanjem koje će obuhvatiti probleme obrade otpada i praćenje emisija u vazduh, vodu, zemljište, kao i probleme smanjenja istih na samom izvoru.

Sprečavanje zagađenja na izvoru se može ostvariti razvojem tehnologija s malo otpada i uvođenjem potpuno novih tehnologija reciklaža otpada i smeća.

Prema tome i potrebe za kadrovima u ovoj oblasti će biti sve veće, kako kod nas tako i u inostranstvu. Zbog toga smatramo da je i osnivanje studijskog programa Zaštite životne sredine opravdano.

Osnovni cilj izvođenja studijskog programa inženjerstvo zaštite životne sredine jeste obrazovati i osposobiti kadrove za zaštitu radne i životne sredine u skladu sa koncepcijom održivog razvoja i pravom budućih generacija na zdravu radnu i životnu sredinu.

Obrazovanje se sastoji u ovladavanju potrebnog znanja iz sledećih stručnih oblasti: fizika, hemija, elektrotehnika sa elektronikom, fizička hemija, termodinamika, materijali, korozija i zaštita, procesni uređaji, tehnologije u procesnoj industriji, izvori zagađenja radne i životne sredine, upravljanje otpadom, zaštita životne sredine, tretmani otpadnih voda, zaštita na radu, upravljanje eko rizicima, eko zaštita u industriji, radijacija i zaštita, poslovna i ekološka etika, ekološki menadžment, menadžment kvaliteta i kompjuterska grafika.

Osposobljeni studenti stečena znanja iz napred navedenih oblasti primenjuju u praksi i na taj način razvijaju sistem ekološkog ponašanja, pozitivnog odnosa prema prirodi čime postižu zaštitu i unapređenje životne sredine.

Donošenjem zakona i propisa iz oblasti zaštite životne sredine i njegovog usklađivanja sa propisima Evropske Unije, zahtevaće veći broj kadrova iz ove oblasti u svim granama privrede i vanprivrede. Mogućnost zaposlenja školovanih profila je u privatnim kompanijama, institucijama, lokalnoj - državnoj upravi. Zato postavljena koncepcija škole predviđa školovanje visoko obrazovnog kadra iz navedenog studijskog programa, jer će biti više mogućnosti za njihovo zapošljavanje.

Ciljevi studijskog programa su:

• školovanje kadrova za multidisciplinarni pristup problematici zaštite životne sredine, koji će sveobuhvatno i uz korišćenje najnovijih znanja organizovati i konkretno rešavati probleme iz ove oblasti,
• obrazovanje kvalitetnih stručnjaka, koji će odgovoriti zahtevima tržišta i savremenih tehnologija,
• unapređenje transfera znanja sa škole ka industriji i obrnuto,
• organizovanje i unapređenje javne informisanosti o značaju zaštite radne i životne sredine kroz razvoj specifičnih programa i obrazovanjejavnosti.

Studenti se osposobljavaju za primenu znanja i veština vezanih za rešavanje praktičnih problema. Ostvarivanje ciljeva se postiže kroz kontinualno usavršavanje postojećeg sistema obrazovanja redovnim godišnjim inoviranjem nastavnih planova i programa, formiranjem programa za obrazovanje na daljinu itd.

Škola nastoji da se približi konceptu evropskog sistema visokog obrazovanja zasnovanog na Bolonjskoj deklaraciji. Pokušava da studije učini efikasnijim kroz:

• skraćenje vremena trajanja studija,
• poboljšanje i osavremenjavanje nastavnog procesa,
• uvođenje sistema izbornih predmeta,
• uvođenje kredita,
• postepen prelaz na aktivne oblike nastave i provere znanja,
• permanentan rad na osavremenjavanju udžbenika i nastavnih sredstava.

Visoka Poslovno tehnička škola nastoji da sagleda svoje realne mogućnosti kroz sagledavanje sopstvenih potencijala i celokupnog društvenog okruženja i pronađe svoje mesto u celokupnim društvenim promenama.

Savladavanjem studijskog programa inženjerstvo zaštite životne sredine student stiče sledeće opšte sposobnosti:

• analize, sinteze i predviđanje rešenja i posledice zaštite radne i životne sredine
• izradu lokalnih strategija održivog razvoja i zaštite životne sredine
• analizu i ocenu ekološkog rizika
• sprovođenje procedure procene uticaja na životnu sredinu i izradu studija o proceni uticaja
• razvoj i primenu održivih rešenja u oblasti zaštite životne sredine
• ovladavanje metodama, postupcima i procesima istraživanja zaštite radne i životne sredine
• razvoja kritičkog i samokritičkog mišljenja i pristupa pri zaštiti
• primena znanja iz oblasti ekologije u praksi
• razvoja komunikacionih sposobnosti, kao i saradnje sa užim socijalnim i međunarodnim okruženjem

S avladavanjem studijskog programa zaštite radne i životne sredine student stiče sledeće predmetnospecifične sposobnosti:

• temeljno poznavanje i razumevanje izvora zagađivanja i mere zaštite radne i životne sredine
• obrazovanje i upravljanje znanjem za zaštitu životne sredine
• izradu i realizovanje planova i programa monitoringa zaštite životne sredine
• pripremu izveštaja i izveštavanje o stanju životne sredine
• nadzor u oblasti zaštite životne sredine
• povezivanje osnovnih znanja iz različitih oblasti i njihove primene u zaštiti radne i životne sredine
• upravljanje projektima i inovacijama u sistemu zaštite životne sredine
• razvoj metoda za procenu efikasnosti sistema zaštite životne sredine
• ovladavanje znanjima iz informatike i projektovanja kompjuterom.

Završetkom studija strukovni inženjer zaštite životne sredine, saglasno ovom studijskom programu, stiče kompetencije rada na poslovima zaštite životne sredine i kompetentnog vođenja projekata iz navedene oblasti uz mogućnosti nastavka daljeg obrazovanja na specijalističkim studijama.

Kompetencije strukovnog inženjera zaštite životne sredine su orijentisane ka tržišnoj privredi i opredeljene za zadovoljenje, pre svega, regionalnih potreba a zatim i šireg područja, tj. da na osnovu stečenih znanja mogu da samostalno odlučuju i rade posao za koji su se opredelili.

Stečeni stručni naziv: Strukovni inženjer zaštite životne sredine

Ha osnovu usvojenih znanja i veština, student stiče profesionalnu kompetenciju za:

• organizovanje zaštite životne sredine u poslovnom sistemu,
• izradu studija o proceni rizika od opasnih materija,
• izradu planova i programa prevencije udesa, sanacije i otklanjanja posledica,
• sprovođenje integrisane prevencije i kontrole zagađenja i izradu dokumentacije o integrisanoj dozvoli,
• realizovanje procedure menadžmenta otpadnim i opasnim materijama.