Архитектура унутрашњег простора је обавезни предмет на другој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура.

Циљ предмета:
Упознавање са основама архитектонског обликовања унутрашњег простора. Стицање стручних знања која се односе на теорије, принципе и процесе укључујући вредновање, критичко разумевање и примену у области архитектуре унутрањег простора. Развој способности промишљања, естетског процењивања, артикулације и пројектовања унутрашњег простора у архитектури.
Исходи предмета:
Способност за самосталан рад на архитектонском обликовању унутрашњег простора различите намене и величине. Примена вештина успешне комуникације у интеракцији и сарадњи са другим струкама на планирању, пројектовању и реализацији кроз тимски рад
Садржај предметаж:
Теоријска настава
Однос између човека и унутрашњег простора као оквира живота. Намена унутрашњег простора. Структура и организација унутрашњег простора. Архитектонска композиција унутрашњег простора: елементи и начела композиције. Материјализација унутрашњег простора. Ергономија, хумано инжењерство: синтеза психологије, антропологије, физиологије и медицине са инжењерством. Архитектонски програм. Функционално-технолошки процеси. Антрополошке мере, модуларност, мере и димензионисање простора. Посебно, проблем димензионисања простора за особе са хендикепом. Елементарна подела у ентеријеру на подове, зидове и плафоне и одговарајућа систематизација матeријала. Обликовање, физичке карактеристике, особине и  понашање материјала у раличитим условима и третманима. Подела и класификација на декоративане и конструктиване материјале.  Подела и систематизација на природне и вештачке материјале. Одржавање материјала.  Хоризонтални елементи простора. Вертикални елементи. Отвори. Организација простора. Циркулационе површине. Детаљи у ентеријеру (пултови, шанкови, преграде,...)
Диспозиција елемената ентеријера.  Односи у ентеријеру: пуно - празно, светлост – сенка,  груписање – кретање.  Анализа радног места. Стандарди и нормативи за просторе различите намене: стамбени и јавни простори. Унутрашња архитектура и друге уметности; Простор у простору, трансформације и мултипликације. Полифункционалност и прилагодљивост унутрашњег простора различитим наменама и групама корисника. Покретни и непокретни елементи ентеријера. 
Практична настава:
Компаративна теоријска анализа  архитектуре унутрашњих простора на референтним примерима архитектонских дела из домаће и интернационалне архитектонске праксе.
Израда семинарског рада на задату тему према задатом моделу и идејног пројекта ентеријера.




Технике визуелне презентације 2 је обавезни предмет на трећој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета:

Упознавање са основним методама визуелног представљања ликовних идеја. Oвладавање методама представљања просторних 3D форми на дводимензионалној равни цртежа. Развијање способности просторне визуелизације, просторне имагинације и графичког представљања тродимензионог простора на перспективној слици. Развијање способности приказивања предмета и простора на цртежу традиционалним презентационим техникама. Упознавање са материјалима за презентацију и њиховим карактеристикама. Савладавање основних цртачких техника. Савладавање технике приказивање светлости, сенки, текстуре и материјала. Упознавање са софтверима за презентацију и основама 3Д моделинга и рендеринга.

Исход премета:

Студент влада аксонометријским и перспективним методама. Поседује знања неопходна за  графичко  представљање грађевинских објеката у простору и за израду одговарајуће техничке документације. Познаје традиционалне презентационе технике и способан је да их примени. Користи софтвере за моделовање и рендеровање. Спoсoбaн је да се изрази ликовним језиком користећи различита цртачка средства и технике решавајући проблем илузије тродимензионалности објеката и простора и да креативно примени стечена знања о ликовним елементима и законитостима просторних облика и њихових међусобних односа у ентеријеру. Методичким развијањем графичких и ликовних предиспозиција студенту је сазрела цртачка способности приказивања предмета и односа у простору и стечена знања о архитектонским презентацијама може да примењи у даљем процесу образовања и у будућем професионалном раду.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Упознавање са основним методама визуелног представљања ликовних идеја. Цртеж као визуелизација мисли. Композиција и организација перспективног приказа. Једноставна и сложена композиција волумена. Визуелни односи. Тачка, линија, волумен, правци, углови, скраћења. Теоријско упознавање са проблемима визуелне композиције са нагласком на површини, валеру и текстури. Конкретни ликовни архитектонски мотиви. Простор, композиција, пропорције.

Практична настава:

Студенти на вежбама приремају презентационе цртеже за пројектну документацију традиционалним техникама и на рачунару у адекватним апликативним софтверима. Скице, кроки, цртежи малог формата који подразумевају слободнији експресивнији третман. Креативно цртање, гест. Широк опсег могућности софтвера за скицирање, пројектовање и 3Д моделовање. Стицање вештина коришћења традиционалних техника у приказивања површина, текстура, различитих материјала и светла у ентеријеру. Напредне технике  реалног приказа архитектонских објеката.

Композиција и обликовање је обавезни предмет на првој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета:

Упознавање са основама композиције у архитектури и архитектонског обликовања простора.  

Оспособљавање студената за препознавање објективних уметничких вредности и развијање визуелног мишљења кроз креативан и практичан рад. Развој способности промишљања, естетског процењивања, артикулације и обликовања простора различитих типова архитектонских објеката ниског степена сложености.

Исход премета:

Стечена знања користе у даљем образовању и стручним предметима. Креативна примена стечених знања о елементима композиције и начелима компоновања у креирању архитектонске композиције од идејних скица и решења до реализације у материјалу.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Форма и обликовање у архитектури. Елементи композиције. Композициона начела. Хармонија. Јединство. Ритам. Градација. Доминанта. Контраст. Стваралачки процес. Остваривање јединства у разноликости. Динамика архитектонске форме. Значење архитектонске форме. Изражајност форме.

Појам стила. Стил и јединство.

Практична настава:

Место и улога геометрије у архитектури. Примарни елементи (концептуални и визуелни): тачка, линија, површина, волумен. Основне визуелне карактеристике форме: облик, величина, боја, текстура, положај, оријентација, визуелна стабилност. Перцепција форме: перспектива, удаљење, услови осветљења, визуелне карактеристике окружења. Правилне и неправилне форме. Трансформација форме. Субтрактивне форме. Адитивне форме: централна, линеарна, радијална, групна, растер. Компаративна теоријска анализа архитектонских композиција на референтним примерима  архитектонских дела из домаће и интернационалне архитектонске праксе.

Израда семинарског рада на задату тему према задатом моделу и идејног решења ентеријера.

Основи сценографије је обавезни предмет на трећој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета

Упознавање са основним принципима, задацима, суштином, улогом и местом сценографије. Сценографским тумачењем одређених простора студентима се приближава идеја о могућностима интервенције, не само у позоришним просторима, филмским и тв студијима, већ и у сваком другом простору од кога се захтева или који омогућава различиту интерпретацију одређеног текста или идеје. Предмет покрива различите аспекте сценографије – идејне, техничке и организационе.

Исход предмета

Студенти се оспособљавају да проналазе, тумаче и разумеју основне карактеристке различитих простора, да их бележе, користећи различите ликовне технике, цртају и интерпретирају, да израде њихове техничке цртеже у размери, неопходне за даљу сценографску интервенцију, да смело користе расположиве основне елементе сценског декора. Кроз упознавање са могућностима и особеностима разних простора, код студената се развија осећај за димензије, односе елемената у простору и њихова сценска прилагођавања. Задаци су формирани тако да на основу задатих елемената и креативног истраживања код студента развијају осећај за простор и облик.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Шта је сценографија. Улога и место сценографије у реализацији позоришне представе, филма и телевизије. Алтернативни сценски простори. Који је значај сценографије за једно дело. Историја сценографије, од настанка западноевропског позоришта до савременог театра. Шта је посао сценографа (позориште-филм). Сарадња сценографа са осталим ауторима. Схватање простора. Познати сценографи и њихова дела. Врсте декора. Сценска перспектива. Основа –тлоцрт. План осветљавања.

Практична настава

Студенти се задацима стимулишу да употребом редукованог броја елемената декора постигну што већи ефекат, да уочавају и тачно прикажу карактеристике одређеног простора користећи основне елементе сценског декора. Анализирају се алтернативни сценски простори: стварање предуслова за настанак сценског простора на местима која немају ту намену; отворени простори (улица, трг, ливада, шума, вода) и затворени простори (фабрике, складишта, хале и др.); снимање и мерење постојећег стања; садејство сценских и природних материјала; утицај спољних фактора; непредвидиви фактори; светло у алтернативним просторима. Интервенције у алтернативнoм простору: интегрисање или супростављање. У оквиру овог предмета студенти раде два семинарска рада, према понуђеним темама, а како би проширили и допунили своја интересовања и знања o основама сценографије.


Ликовни елементи простора је обавезни предмет на првој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета

Упознавање студената са основим појмовима и приступима у изучавању ликовне форме као материјалног вида испољавања ликовних идеја и садржаја. Развој способности естетске перцепције и естетског процењивања, као и креативног мишљења и изражавања кроз процесе артикулације идеја и садржаја и њихове реализације у материјалу.

Исход премета

Креативна примена стечених знања о ликовним елементима и законитостима њихових односа у креирању ликовне форме од идејних скица и решења до реализације у материјалу.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Ликовне уметности као свет облика и простора. Однос простор-време у ликовном делу. Простори ликовног дела: спољни простор, простор духа и простор дела. Структура визуелног поља. Однос фигура-позадина. Елементи композиције. Линија. Смер. Облик. Текстура. Величина. Боја. Валер.

Однос елемената у композицији. Понављање (репетиција). Сличност (хармонија). Различитост (дискорд). Градација као поступност у променама.  Јединство. Разноликост у јединству. Идеја и јединство. Стил и јединство. Јединство и доминанта. Јединство и хармонија. Динамика форме. Ритам. Интервал.  Значење форме. Форма и садржај. Изражајност форме. Стваралачки процес. Ликовне идеје у ликовном изражавању. Природни облици. Геометријски облици.

Практична настава

Кроз вежбе студенти експериментишу са елементима ликовног израза следећи основна начела компоновања и развијају способности примене усвојених знања у практичном раду као и њихово повезивање са стеченим знањима и способностима у другим областима.