Архитектура унутрашњег простора је обавезни предмет на другој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура.

Циљ предмета:
Упознавање са основама архитектонског обликовања унутрашњег простора. Стицање стручних знања која се односе на теорије, принципе и процесе укључујући вредновање, критичко разумевање и примену у области архитектуре унутрањег простора. Развој способности промишљања, естетског процењивања, артикулације и пројектовања унутрашњег простора у архитектури.
Исходи предмета:
Способност за самосталан рад на архитектонском обликовању унутрашњег простора различите намене и величине. Примена вештина успешне комуникације у интеракцији и сарадњи са другим струкама на планирању, пројектовању и реализацији кроз тимски рад
Садржај предметаж:
Теоријска настава
Однос између човека и унутрашњег простора као оквира живота. Намена унутрашњег простора. Структура и организација унутрашњег простора. Архитектонска композиција унутрашњег простора: елементи и начела композиције. Материјализација унутрашњег простора. Ергономија, хумано инжењерство: синтеза психологије, антропологије, физиологије и медицине са инжењерством. Архитектонски програм. Функционално-технолошки процеси. Антрополошке мере, модуларност, мере и димензионисање простора. Посебно, проблем димензионисања простора за особе са хендикепом. Елементарна подела у ентеријеру на подове, зидове и плафоне и одговарајућа систематизација матeријала. Обликовање, физичке карактеристике, особине и  понашање материјала у раличитим условима и третманима. Подела и класификација на декоративане и конструктиване материјале.  Подела и систематизација на природне и вештачке материјале. Одржавање материјала.  Хоризонтални елементи простора. Вертикални елементи. Отвори. Организација простора. Циркулационе површине. Детаљи у ентеријеру (пултови, шанкови, преграде,...)
Диспозиција елемената ентеријера.  Односи у ентеријеру: пуно - празно, светлост – сенка,  груписање – кретање.  Анализа радног места. Стандарди и нормативи за просторе различите намене: стамбени и јавни простори. Унутрашња архитектура и друге уметности; Простор у простору, трансформације и мултипликације. Полифункционалност и прилагодљивост унутрашњег простора различитим наменама и групама корисника. Покретни и непокретни елементи ентеријера. 
Практична настава:
Компаративна теоријска анализа  архитектуре унутрашњих простора на референтним примерима архитектонских дела из домаће и интернационалне архитектонске праксе.
Израда семинарског рада на задату тему према задатом моделу и идејног пројекта ентеријера.




Еко дизајн је изборни предмет на трећој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура.

Циљеви предмета:

Основни циљ предмета је постизање компетенција и академских вештина из области еко дизајна и концепта одрживог развоја производа. Циљ је овладавање методологијама дефинисања  стратегија побољшања производа и смањење штетног утицаја производа на околину, као и разумевање утицаја производа на животну средину кроз цео његов животни циклус и иновативан приступ добијању еколошки унапређеног производа.

Исходи предмета:

Студенти се о
способљавају стратегијама еко дизајна за добијање иновативних решења за еколошко побољшање производа у оквиру рада на развоју производа. Студент овладава знањима, алатима и практичним способностима добијања одрживог производа, и стиче способност праћења еколошких директива и комуникације са организацијама које намећу еколошке захтеве.

Теоријска настава:

Предавања:  Увод у Еко дизајн, основни појмови и терминологија, утицај производа на околину. Стратегије Еко Дизајна, моделирање производа, препоруке за избор материјала са малим утицајем на околину, утицај производних технологија, транспорта и паковања, као и фазе употребе и краја живота производа на еколошке ударе. Процена животног века производа, методологије утицаја на околину, практични примери. Карактеристике производа еко дизајна, употреба рециклираног материјала, употреба материјала из непосредне околине, повећана дуготрајност производа, смањење количине отпада, својство поновне рециклаже амбалаже. Принципи одрживог развоја. Еколошка комуникација и мере ЕУ за заштиту животне средине, директиве, еко ознаке и декларације. Примена Еко дизајна за побољшање постојећег производа. Дизај за одлагање и рециклирање дотрајалих производа, дизајн за минимизацију отпада, дизајн за демонтажу дотрајалих уређаја.

Израда семинарског рада - метод рада на тексту,проучавање литературе-интернет, библиотека.

Практична настава:

Терминологија Еко Дизајна. Примери утицаја производа на околину. Примери стратегија еко дизајна. Примери анализе животног века производа са аспекта Еко Дизајна. Примери побољшања постојећег производа. Примери рециклирања дотрајалих производа. Рачунарски алати Еко Дизајна, добијање побољшаног производа кроз неколико фаза које обухватају идентификацију производа, стратегија Еко Дизајна и конкретне мере за побољшање.


Циљеви предмета

Стицање специјализованих стручних знања која се односе на принципе, начине и услове уређења и опремања радног простора таквог да у њему није угрожена безбедност и здравље запосленог а који је истовремено прилагођен његовим анатомским, физиолошким и психолошким карактеристикама и потребама.

Садржај и структура предмета

Теоријска настава:

Ергономија у превенцији безбедности и здравља на раду. Ергономске мере у Закону о безбедности и здрављу на раду. Савремене превентивне мере које смањују на најмању могућу меру ризик од повређивања и оштећења здравља запослених. Радна околина, простор и опрема прилагођени анатомским, физиолошким  и психолошким карактеристикама и потребама запосленог тако да представљају стумулативну и пријатну радну средину која повећава безбедност, задовољство, успешност, ефикасност и продуктивност у раду. Антрополошке мере. Однос: корисник - радно место. Анализа процеса - догађаја. Делатна схема простора. Мултидисциплинарни приступ проблему односа човека и простора: психологија, социологија, медицина. Димензионална својства простора и опреме. Распоред и положај радних места у просторији. Веза радног места са другим радним местима. Визуелна својства просторних елемената: боје, текстуре, облици. Тактилна својства просторних елемената. Обрада површина: подови, зидови, плафони. Врата и прозори: величина и положај у односу на радно место. Типичне организације. Хијерархија средине. Просторни нивои. Сфере општења: интимна, лична, друштвена и јавна. Вишефункционалност простора. Национални стандарди и нормативи за просторе различите намене: угоститељски објекти, зграде културе, школске зграде, зграде за спорт и рекреацију, здравствене зграде, административне и пословне зграде, зграде за саобраћај и комуникације, индустријске зграде и складишта итд. Просторна клима (комфор): визуелни, топлотни, ваздушни, акустички. Природно и вештачко осветљење радног простора.

Практична настава:  

Компаративна теоријска анализа радних места у радним просторима различите намене на изабраним референтним примерима из праксе: однос употребног предмета, корисника и кретања; анализа процеса - догађаја: став корисника у покрету или стању мировања, карактер њихових активности; однос радног места према другим радним местима: заједница радних места. Израда семинарског рада на задату тему према задатом моделу и идејног решења радног простора и опреме за изабрану намену и задате просторне услове.

Композиција и обликовање је обавезни предмет на првој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета:

Упознавање са основама композиције у архитектури и архитектонског обликовања простора.  

Оспособљавање студената за препознавање објективних уметничких вредности и развијање визуелног мишљења кроз креативан и практичан рад. Развој способности промишљања, естетског процењивања, артикулације и обликовања простора различитих типова архитектонских објеката ниског степена сложености.

Исход премета:

Стечена знања користе у даљем образовању и стручним предметима. Креативна примена стечених знања о елементима композиције и начелима компоновања у креирању архитектонске композиције од идејних скица и решења до реализације у материјалу.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Форма и обликовање у архитектури. Елементи композиције. Композициона начела. Хармонија. Јединство. Ритам. Градација. Доминанта. Контраст. Стваралачки процес. Остваривање јединства у разноликости. Динамика архитектонске форме. Значење архитектонске форме. Изражајност форме.

Појам стила. Стил и јединство.

Практична настава:

Место и улога геометрије у архитектури. Примарни елементи (концептуални и визуелни): тачка, линија, површина, волумен. Основне визуелне карактеристике форме: облик, величина, боја, текстура, положај, оријентација, визуелна стабилност. Перцепција форме: перспектива, удаљење, услови осветљења, визуелне карактеристике окружења. Правилне и неправилне форме. Трансформација форме. Субтрактивне форме. Адитивне форме: централна, линеарна, радијална, групна, растер. Компаративна теоријска анализа архитектонских композиција на референтним примерима  архитектонских дела из домаће и интернационалне архитектонске праксе.

Израда семинарског рада на задату тему према задатом моделу и идејног решења ентеријера.

Ликовни елементи простора је обавезни предмет на првој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета

Упознавање студената са основим појмовима и приступима у изучавању ликовне форме као материјалног вида испољавања ликовних идеја и садржаја. Развој способности естетске перцепције и естетског процењивања, као и креативног мишљења и изражавања кроз процесе артикулације идеја и садржаја и њихове реализације у материјалу.

Исход премета

Креативна примена стечених знања о ликовним елементима и законитостима њихових односа у креирању ликовне форме од идејних скица и решења до реализације у материјалу.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Ликовне уметности као свет облика и простора. Однос простор-време у ликовном делу. Простори ликовног дела: спољни простор, простор духа и простор дела. Структура визуелног поља. Однос фигура-позадина. Елементи композиције. Линија. Смер. Облик. Текстура. Величина. Боја. Валер.

Однос елемената у композицији. Понављање (репетиција). Сличност (хармонија). Различитост (дискорд). Градација као поступност у променама.  Јединство. Разноликост у јединству. Идеја и јединство. Стил и јединство. Јединство и доминанта. Јединство и хармонија. Динамика форме. Ритам. Интервал.  Значење форме. Форма и садржај. Изражајност форме. Стваралачки процес. Ликовне идеје у ликовном изражавању. Природни облици. Геометријски облици.

Практична настава

Кроз вежбе студенти експериментишу са елементима ликовног израза следећи основна начела компоновања и развијају способности примене усвојених знања у практичном раду као и њихово повезивање са стеченим знањима и способностима у другим областима.

 


Основи сценографије је обавезни предмет на трећој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета

Упознавање са основним принципима, задацима, суштином, улогом и местом сценографије. Сценографским тумачењем одређених простора студентима се приближава идеја о могућностима интервенције, не само у позоришним просторима, филмским и тв студијима, већ и у сваком другом простору од кога се захтева или који омогућава различиту интерпретацију одређеног текста или идеје. Предмет покрива различите аспекте сценографије – идејне, техничке и организационе.

Исход предмета

Студенти се оспособљавају да проналазе, тумаче и разумеју основне карактеристке различитих простора, да их бележе, користећи различите ликовне технике, цртају и интерпретирају, да израде њихове техничке цртеже у размери, неопходне за даљу сценографску интервенцију, да смело користе расположиве основне елементе сценског декора. Кроз упознавање са могућностима и особеностима разних простора, код студената се развија осећај за димензије, односе елемената у простору и њихова сценска прилагођавања. Задаци су формирани тако да на основу задатих елемената и креативног истраживања код студента развијају осећај за простор и облик.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Шта је сценографија. Улога и место сценографије у реализацији позоришне представе, филма и телевизије. Алтернативни сценски простори. Који је значај сценографије за једно дело. Историја сценографије, од настанка западноевропског позоришта до савременог театра. Шта је посао сценографа (позориште-филм). Сарадња сценографа са осталим ауторима. Схватање простора. Познати сценографи и њихова дела. Врсте декора. Сценска перспектива. Основа –тлоцрт. План осветљавања.

Практична настава

Студенти се задацима стимулишу да употребом редукованог броја елемената декора постигну што већи ефекат, да уочавају и тачно прикажу карактеристике одређеног простора користећи основне елементе сценског декора. Анализирају се алтернативни сценски простори: стварање предуслова за настанак сценског простора на местима која немају ту намену; отворени простори (улица, трг, ливада, шума, вода) и затворени простори (фабрике, складишта, хале и др.); снимање и мерење постојећег стања; садејство сценских и природних материјала; утицај спољних фактора; непредвидиви фактори; светло у алтернативним просторима. Интервенције у алтернативнoм простору: интегрисање или супростављање. У оквиру овог предмета студенти раде два семинарска рада, према понуђеним темама, а како би проширили и допунили своја интересовања и знања o основама сценографије.


Технике визуелне презентације 2 је обавезни предмет на трећој години студијског програма ОСС Унутрашња архитектура

Циљ предмета:

Упознавање са основним методама визуелног представљања ликовних идеја. Oвладавање методама представљања просторних 3D форми на дводимензионалној равни цртежа. Развијање способности просторне визуелизације, просторне имагинације и графичког представљања тродимензионог простора на перспективној слици. Развијање способности приказивања предмета и простора на цртежу традиционалним презентационим техникама. Упознавање са материјалима за презентацију и њиховим карактеристикама. Савладавање основних цртачких техника. Савладавање технике приказивање светлости, сенки, текстуре и материјала. Упознавање са софтверима за презентацију и основама 3Д моделинга и рендеринга.

Исход премета:

Студент влада аксонометријским и перспективним методама. Поседује знања неопходна за  графичко  представљање грађевинских објеката у простору и за израду одговарајуће техничке документације. Познаје традиционалне презентационе технике и способан је да их примени. Користи софтвере за моделовање и рендеровање. Спoсoбaн је да се изрази ликовним језиком користећи различита цртачка средства и технике решавајући проблем илузије тродимензионалности објеката и простора и да креативно примени стечена знања о ликовним елементима и законитостима просторних облика и њихових међусобних односа у ентеријеру. Методичким развијањем графичких и ликовних предиспозиција студенту је сазрела цртачка способности приказивања предмета и односа у простору и стечена знања о архитектонским презентацијама може да примењи у даљем процесу образовања и у будућем професионалном раду.

Садржај предмета:

Теоријска настава

Упознавање са основним методама визуелног представљања ликовних идеја. Цртеж као визуелизација мисли. Композиција и организација перспективног приказа. Једноставна и сложена композиција волумена. Визуелни односи. Тачка, линија, волумен, правци, углови, скраћења. Теоријско упознавање са проблемима визуелне композиције са нагласком на површини, валеру и текстури. Конкретни ликовни архитектонски мотиви. Простор, композиција, пропорције.

Практична настава:

Студенти на вежбама приремају презентационе цртеже за пројектну документацију традиционалним техникама и на рачунару у адекватним апликативним софтверима. Скице, кроки, цртежи малог формата који подразумевају слободнији експресивнији третман. Креативно цртање, гест. Широк опсег могућности софтвера за скицирање, пројектовање и 3Д моделовање. Стицање вештина коришћења традиционалних техника у приказивања површина, текстура, различитих материјала и светла у ентеријеру. Напредне технике  реалног приказа архитектонских објеката.